О књизи: 2013 / .... На позадини белих отворених врата стајао је човек у црном. Пажљиво је прегледао просторије апотеке. Поглед тамних очију задржао се на мени не дуже него на другим унутрашњим предметима: нисам му представљао никакву опасност. Закорачио је – тачније, клизнуо – напред, свиленкаста црна тканина његове простране одеће полетела је као крило, што због његовог брзог покрета, што због промаје са отворених врата. Само црни анђео. Анђео инквизиције. Предиван оксиморон....Недовршено.